Iako su gasovi normalan, zdrav, pa čak i neophodan nusproizvod funkcionisanja našeg digestivnog sistema, njihov miris je često izvor socijalne anksioznosti i stresa. Činjenica je da je oko 99% gasova koje ljudsko telo izbacuje potpuno bez mirisa. To su azot, vodonik, kiseonik, metan i ugljen-dioksid. Problem nastaje zbog onog preostalog 1% koji nosi specifične hemijske potpise varenja.
Glavni krivci: Jedinjenja sumpora
Neprijatan miris najčešće potiče od vodonik-sulfida i drugih sumpornih jedinjenja. Do ovog procesa dolazi kada bakterije u vašem debelom crevu razgrađuju proteine i određene kompleksne ugljene hidrate koji u svom sastavu sadrže sumpor. Što je vaša hrana bogatija sumpornim aminokiselinama, to će nusproizvodi fermentacije imati intenzivniji i neprijatniji miris. Namirnice koje su prirodno bogate sumporom uključuju crveno meso, jaja, beli i crni luk, kao i krstašice poput brokolija, karfiola i kupusa. Iako su ove namirnice zdrave, one su ‘super-hrana’ za bakterije koje proizvode sumporna jedinjenja.
Hrana, netolerancija i skriveni uzroci neprijatnosti
Jedan od najčešćih, a često neprepoznatih razloga za ekstremno neprijatne gasove je netolerancija na određene sastojke u hrani. Ako vaš organizam nema dovoljno enzima laktaze, mlečni šećer (laktoza) ne može biti apsorbovan u tankom crevu. On zatim u punom obliku stiže do debelog creva, gde ga bakterije agresivno napadaju, proizvodeći veliku količinu gasa i organskih kiselina koje imaju specifičan, oštar miris. Slična situacija se dešava i sa netolerancijom na gluten ili određene vrste veštačkih zaslađivača poput sorbitola.
Takođe, zatvor ili opstipacija igraju ključnu ulogu u intenzitetu mirisa. Što duže stolica stoji u debelom crevu, to je duži period tokom kojeg bakterije mogu da vrše fermentaciju preostalih materija. Rezultat su gasovi koji ostaju ‘zarobljeni’ iza stolice, postajući veoma koncentrisani i neprijatni onog trenutka kada se konačno evakuišu. Ovaj proces ne samo da uzrokuje miris, već dovodi i do osećaja stalne nadutosti i težine.
Kako preuzeti kontrolu nad varenjem?
Prvi korak u rešavanju ovog problema je svesnije konzumiranje hrane. Temeljno žvakanje ne samo da usitnjava hranu, već je meša sa pljuvačnim enzimima koji započinju varenje, olakšavajući posao želucu i crevima. Takođe, važno je identifikovati specifične ‘okidače’ – vođenje dnevnika ishrane samo nedelju dana može vam otkriti da li su vaši gasovi intenzivniji nakon mlečnih proizvoda ili određenog povrća.
U situacijama kada ne možete da izbegnete određenu hranu ili kada nadutost postane prepreka u svakodnevnim aktivnostima, Aspumex nudi pouzdano rešenje. Visoka koncentracija simetikona u Aspumexu deluje tako što smanjuje površinski napon mehurića gasa u crevnom traktu. Time se sprečava stvaranje ‘gasnih džepova’ i omogućava njihovo brže i bezbolnije eliminisanje. Bržim pražnjenjem gasova smanjuje se vreme tokom kojeg oni mogu da fermentišu i skupljaju neprijatne mirise, ostavljajući vas sa osećajem lakoće i sigurnosti.